Ponedjeljak, 12. Oktobra 2026
Ponedjeljak, 12. Oktobra 2026
HALO PAPCI: Dobrodošli ste u Sarajevo, ali naučite kako se u tramvaju kulturno ponašati
UPUTSTVO ZA UPOTREBU TRAMVAJA – SARAJEVSKO IZDANJE: Tramvajem se vozim preko 40 godina. Što znači da sam u sarajevskom tramvaju vidjela skoro sve osim pingvina i čovjeka koji je rekao: „Izvinite, smeta li vam moj ruksak?“
Danima i sedmicama ovo kuha u meni. Pa evo, nađoh malo vremena da “pobacam na papir”
Sarajevo je uvijek bilo otvoren grad. Ljudi dolaze, odlaze, doseljavaju se, vraćaju se. I neka.
Ali neke stvari očigledno treba ponavljati. I starim i novim Sarajlijama. Jer tramvaj ima šine, struju i vozača, ali još uvijek nema sistem koji automatski instalira osnovnu kulturu pri ulasku.
Pa da probamo ručno.
PRVO: ŠTANGA.
Štanga u tramvaju nije ležaljka.
Ne moraš je zagrliti cijelim tijelom kao da ste se upravo pronašli nakon 17 godina razdvojenosti.
Za nju se DRŽI. Jednom rukom. Vjeruj, dovoljno je.
I, sad ide nevjerovatan podatak:
može se držati VIŠE LJUDI ISTOVREMENO.
Znam. Nauka.
DRUGO: RUKSAK.
Kad je gužva, skini ga s leđa.
Ne samo zato što s njim zauzimaš prostor za dvije osobe, nego zato što ostatak tramvaja nije pristao učestvovati u borilačkoj vještini zvanoj:
„Okrenuo sam se da vidim gdje sam i nokautirao tetu iza sebe.“
Ruksak na noge.
Jednostavno.
TREĆE: VRATA.
Ako stojiš na vratima, a tramvaj stane na stanici na kojoj TI ne izlaziš, ali iza tebe izlazi 14 ljudi – IZAĐI.
Dvadeset sekundi.
Propusti ljude.
Pa se vrati.
Tramvaj nije divlja životinja.
Neće pobjeći.
A čak i ako krene, vjeruj mi, vozač nema lični plan da baš tebe ostavi na Čengić Vili.
ČETVRTO: SJEDIŠ, A PORED TEBE STOJI NEKO S BEBOM ILI TRUDNICA
Ustaneš.
Ne gledaš kroz prozor.
Ne počneš iznenada intenzivno čitati deklaraciju na flaši vode.
Ne praviš se da spavaš.
Ne čekaš da ustane žena od 74 godine preko puta.
USTANEŠ.
Isto važi za malo dijete.
I da, isto važi za starije osobe.
Ponudiš mjesto.
Možda će reći: „Hvala, mogu ja.“
Super.
Ali ti si ponudio/la.
To se zove odgoj i, koliko znam, još uvijek je besplatan.
PETO: TELEFON.
Ne pihliš.
Molim vas.
Ne pihliš u telefon, ne pihliš prema ljudima, generalno – ne pihliš.
I ne moraš razgovarati tako da te čuje tramvaj koji ide iz suprotnog smjera.
Nas, zaista, NE ZANIMA:
šta je Raza rekla,
zašto se Senad nije javio,
koliko je paprika na pijaci,
šta je Marija obukla,
šta je doktor rekao,
ni da je „ONA NJEMU LIJEPO REKLA, ALI ON NEĆE DA SLUŠA“.
Ni mi više ne možemo da slušamo.
ŠESTO: POVREMENO POGLEDAJ OKO SEBE.
Telefon neće nestati.
TikTok će preživjeti.
Instagram će također nekako nastaviti postojati bez tvog prisustva narednih sedam minuta.
Pogledaj oko sebe.
Možda neko jedva stoji.
Možda neko pokušava izaći.
Možda nekome treba mjesto.
Možda svojim ruksakom upravo nekome radiš gastroskopiju.
OSVIJESTI OKOLINU.
SEDMO: STANICA.
Kada tramvaj dođe, nemoj stati TAČNO ISPRED VRATA.
Zamisli da iz tramvaja prvo moraju izaći ljudi da bi ti mogao/la ući.
Znam.
Još nauke.
Odmakneš se pola metra lijevo ili desno.
Ljudi izađu.
Ti uđeš.
Civilizacija opstane još jedan dan.
OSMO: SMEĆE.
Da, u tramvajima nema kanti za smeće.
I da – to je glupo.
Ali izostanak kante ne znači da pod tramvaja automatski postaje kanta.
Ako si mogao/la unijeti kafu, flašu, maramicu, kesu, omot od čokolade i burek, možeš ostatke svega toga i IZNIJETI.
Nije teško.
I na kraju…
Sarajevski tramvaj je fantastično mjesto.
U njemu za dvadeset minuta možeš saznati ko se razveo, ko je bolestan, koliko košta paprika, šta radi Vlada, zašto ništa ne valja, čija je snaha bezobrazna i kakvo će vrijeme biti narednih deset dana.
Ali je i zajednički prostor.
Moj.
Tvoj.
Njen.
Njegov.
Naš.
Zato samo nekoliko sitnica:
Skini ruksak.
Pomjeri se.
Propusti ljude.
Ustani kome treba.
Ne deri se.
Ne pihli.
Ponesi smeće.
I povremeno podigni oči s telefona.
Ne moraš biti heroj.
Dovoljno je da ne budeš papak.
P.S. Dopunjavajte slobodno.
Nekakav mi išaret da ovo Uputstvo ima potencijal da postane trotomno izdanje 
Još iz ove rubrike
